Деца предшколског узраста су међу најрањивијим деловима нашег друштва, спознаја безбедности представља један од основних елемената одгајања и васпитања деце. Вршњачко насиље је појава која се, нажалост, све чешће дешава у школском дворишту и учионицама, и у том погледу готово ниједна земља на свету не представља изузетак. Ипак, да ли родитељи треба да се забрину када им се дете пожали да га у вртићу другари из групе не воле, да га искључују из игре или да га игнoришу? Често чујемо да су такви дечји проблеми део одрастања који смо сви прошли и како ће се то већ некако разрешити само од себе. Међутим, не би требало тако олако прећи преко тога јер та деца пате и њима је потребна помоћ, док неки стручњаци чак тврде да се корени вршњачког насиља крију управо у предшколском узрасту.
Министарство унутрашњих послова, односно полицијска управа у Шапцу, у сарадњи са нашом Установом покренула је пројекат превенције насилног понашања под називом "Буди друг - заједно смо јачи". За Тим за заштиту деце од дискриминације, злостављања и занемаривања, ово је део годишњег плана у оквиру кога радамо на превенцији или евентуалној интервенцији чији је основни циљ сузбијање свих видова насиља у вртићима.
На самом почетку овог Пројекта родитељима је дат упитник отвореног типа чији је циљ био да, резултатима његове анализе, усмеримо и анализирамо целокупан рад.
Инструмент за прикупљање података био је упитник са 8 питања отвореног типа, која су се односила на одређивање појма насиља и његових појавних облика. Затим једно у ком је затражено да дескриптивно оцене своје знање из области „вршњачког насиља“, као и једно дуалног типа где су родитељи одговарали са ДА или НЕ а односило се на то да ли сматрају да постоји потреба реализације пројекта на тему „вршњачког насиља“. У попуњавању упитника учествовало је 160 родитеља деце из поподневних предшколских група. Узорак је узет из 8 вртића са градске територије. Анализа одговора је показала да родитељи у високом степену знају шта је то насиље и на који начин га препознају (њих 98% је веома прецизно одговорило на ово питање). Такође, прилично прецизно умеју да утврде појавне облике насиља. Ово нам показује да у нашем друштву, последњих година, институције улажу енергију да тема насиља не буде табу и не само да се о њој говори него се са овим типом социјалне девијације суочава директно и индиректно.
У упитнику, родитељима је постављено питање којим би описали своје виђење – шта саветовати деци како треба да се понашају да би избегли насиље? У већина одговора, њих 149 (93, 12%) сматра да је потребно нарочито обратити пажњу на безбедност деце, односно њихово сигурно кретање. Такође, сматрају да са децом треба о теми насиља разговарати од најранијег узраста. Њих 11 (6, 88%) сматра да деца насиљем треба да одговоре на насиље, односно да узврате уколико их друго дете физички нападне. На питање да ли вам је познат случај насиља у Вашој околини, њих 46% је одговорило да им је познато. Родитељи су такође упитани да оцене своје знање из области вршњачког насиља, њих 39% је написало да су у потпуности упознати са овом темом, 46% родитеља је казало да има просечно знање, а њих 15% није написало одговор.
Без обзира на ниво оцене сопствених компетенција које се односе на ову тему, сви родитељи су нагласили да треба и даље скретати пажњу јавности на проблем насиља и девијантног понашања.
У приказу и анализи резултата истраживања, описане у кратким цртама, показује нам да постојање заштитне мреже, а то подразумева учешће свих актера социјализације деце (родитеља, образовних институција, вршњака), има за циљ организовано супродстављање насилном понашању. Осим заштитне, оваква мрежа има и подржавајућу улогу за оне који се насилно понашају и помаже им успешном реинтегрисању у заједницу вршњака. Тимски рад допринеће да и онај ко се понаша друштвено неприхватљиво има право на подршку одраслих и вршњака у свом окружењу.
Сходно претходно наведеном, тим обучених лица из МУПа, реализује радионице са нашим предшколцима на коме отворено разговарају о појму насиља, дијалогом прилагођеном њиховом узрасту. Важно је да још у претшколској доби препознају насиље, начин на који ће одреаговати на исти и коме да се обрате ако до евентуалног насиља дође. Ово је била прилика и да деца схвате да су полицајци њима на располагању и да њима увек могу да се обрате за помоћ.
Нулта толеранција на насиље у Предшколској установи „Наше дете“ препознатљива је у заједничким утемељењима, поставкама, уверењима васпитача, руководилаца, стручне службе, административног, помоћног особља и родитеља где полазећи од законских норми градимо такав вредносни систем где постоји свест шта је то насиље и како на њега реаговати.