(текст је преузет са сајта https://pino-toys.rs/sta-je-fina-motorika-i-zasto-je-veoma-vazna/ )
У прилогу су фотографије и предлози васпитача из наших вртића "Бајка" и "Пчелица" којим то свакодневним активностима можете да подстакнете децу да вежбају ситне моторичке вештине.
ФИНА МОТОРИКА је способност коришћења најмањих мишића тела у циљу извођења прецизних покрета и тесно је повезана са координацијом око - рука.
КООРДИНАЦИЈА ОКО-РУКА је способност да прсти и рука правилно изврше задатак који налаже и контролише око.
Фина моторика је скуп вештина које се развијају одмах након развоја основних вештина крупне моторике бебе: способности коришћења великих мишића и делова тела – померања главе, рамена, ногица. Како дете расте, крупна и фина моторика упоредо настављају свој развој. Оне су повезане директном везом нерава, нервног система и свих мишића тела.
Прва вежба фине моторике јесте пузање, јер беба у току пузања користи све прстиће обе шаке, што је сам почетак стварања синапси у кори великог мозга и од непроцењивог значаја за развој интелигенције. Стога не треба бранити беби да пузи, стављати је у оградице и ограђене просторе и тиме јој ускраћивати прву вежбу фине моторике.
Због чега је фина моторика важна?
Фина моторика је једна од основних функција тела, чији се центар налази у кори великог мозга. То је центар за прсте, који заузима значајан део коре великог мозга. Поред центра за прсте, ту су још и центри за говор, очи и стопала.
Уколико дете не развија фину моторику – своје прстиће – неће доћи до стварања синапси – веза између ових центара, те може доћи до разних когнитивних поремећаја. То су дислексија, дисграфија, разни поремећаји учења, итд, што може проузроковати бројне проблеме када дете крене у школу, али и у каснијем периоду живота.
Највећа родитељска грешка при развоју фине моторике
Родитељи често истичу да интензивно раде на развоју фине моторике свог детета тако што му обезбеде лего коцке, боцкалице, пузле и сличне игре које захтевају одређене мисаоне активности. Оне су свакако добре и корисне, али ТО НИСУ ИГРЕ КОЈЕ У ПОТПУНОСТИ РАЗВИЈАЈУ ФИНУ МОТОРИКУ.
Зато што дете при игрању ових игара не користи све прстиће, него само два или три на свакој руци.
Можда забуна долази због речи ФИНА – јер асоцира на нешто мало, фино, ситно што се држи врховима два прста. Међутим, реч ФИНА се односи на најмање, најситније МИШИЋЕ ПРСТИЈУ. А не на оно што ти прсти треба да држе.
Фина моторика ствара неуронске везе које ће остати у кори великог мозга само ако се користе, јер мозак брише из своје меморије све што човек не користи. Зато је потребно стално код детета неговати стечена знања и вештине, како би се оне задржале и развијале кроз цео живот.
То у пракси значи: ако је дете научило да нешто ради само (нпр: да исече храну у тањиру) пустите га да то увек ради самостално. Без обзира што његово сечење неће бити тако лепо и стручно као родитељско, дете ће временом усавршити ову вештину и једнога дана потпуно овладати њоме.
Како да проверите да ли ваше дете има развијену фину моторику?
Ово је најједноставнији тест за испитивања степена развијености фине моторике код деце, а који препоручује и Др Ранко Рајовић, оснивач НТЦ система учења. Најбоље време за испитивање фине моторике је од треће године живота детета. Од тада можете пратити и побољшавати ове вештине.
Положите шаку детета на равну и чврсту подлогу (сто, зид).
Кажите детету да подиже сваки прст од подлоге појединачно.
Уколико може да одигне сваки прст од подлоге – фина моторика је успешно савладана.
Уколико не може – вежбајте и даље путем активности описаних у наставку текста.
Статистика говори да половина деце не може да засебно подигне од површине четврти прст, јер га деца уопште не користе, те се се појам о њему као засебном прсту уопште није ни развио у мозгу. Мозак га не препознаје и не уме да му зада команду да се подигне.
На први поглед то не представља велики проблем детету, али у каснијем периоду учења и живота, може да дође до тежег усвајања одређених знања и извршавања одређених активности.
Активности за развој фине моторике
Све игре које садрже бацање и хватање лопте, игре са тестом, пластелином и сличним материјалима, игре са кликерима, игра „коларићу-панићу“, цепкање и лепљење папирића на подлогу, хватање одређених предмета штипаљком, сецкање маказицама, хватање и премештање предмета са палцем и осталим прстима појединачно, играње са семенкама, песком, убацивање предмета у отворе (касице, флаше…), низање предмета и ствари, писање, цртање, повезивање тачака, бојање разним техникама, пертлање, копчање дугмића, лепљење сличица, стикера…
На позитиван развој фине моторике утиче и самостално држање хране у рукама (јабука), вожња бицикла (држање и управљање кормана), слагање ствари (играчака, помоћ у кући), као и друге активносит које подразумевају држање ствари/бића/предмета целом шаком.